Astrologija kao neprevaziđena mapa našeg karaktera, duha i nasleđenih potreba ne prestaje da fascinira. No da li će ono što imamo u horoskopu moći da se realizuje mimo onoga ko smo?
Jer ono smo što živimo, a živimo principe u kojima smo se prepoznali. A prepoznali smo se u onome što je u nekom momentu bila jedina moguća realnost za život i što ćemo iz horoskopa na dalje živeti, često potpuno ignorišući principe ostalih planeta, aspekata i pozicija.

Pa tako, onaj što živi od inteligencije i znanja može da uči celoga života i da nikada ne postane milioner jer mu želje ne idu u materijalnom pravcu već u saznajnom. Te će svaku priliku za biznis vešto propustiti jer ga se ne tiče, a ne što nema sreće. Onaj što je naučio da živi od adrenalina i opasnosti – ni ne želi da sumnja, a kamoli da se pazi, jer su to neprijatelji rizika uz koji mu je život jedino uzbudljiv ali i prihvatljiv. Onaj što bi da ga slave, mora da veruje da je u nečemu od drugih bolji ili da bi mogao biti. Ona koja bi da ima divnu porodicu mora da se najpre saživi sa brigom kao prirodom ljubavi.

I to sve tako jedan dobar deo života. Tek vremenom menjajući okolnosti, uslove koji definišu šta je moguće ili nije, promenom okruženja, mi možda promenimo svoj život i pokrenemo točkove nove dinamike koja bi nas dalje vodila na drugu stranu. No da bi uleteli iz jednog astrološkog fenomena u drugu, i ta druga ima uslov kao ultimatum, koji kaže – može (ili ‘biće’) ali samo AKO….
Pa onda opet, da li smo mi ispunili uslov za to AKO?

Zato čovek najlakše laže sebe da jeste ono što nije, a što samo ima kao potencijalnu sudbinu koja će se ipak možda ispuniti nekada, a možda i ne. Ali ako se i ne ostvari, on ostaje opet u onome što najbolje (najduže) živi pa bar to mu svakako ostaje.

Tumačenje horoskopa zapravo je detekcija i neprekidno odmeravanje datih snaga.